Politika: Mađarski secesionisti optužuju Bukurešt da Transilvaniju tretira kao svoju koloniju

Bukurešt – U prisustvu mađarskog premijera Viktora Orbana, poznati protestantski episkop Laslo Tekeš, inače lider radikalne struje mađarskih secesionista u rumunskoj pokrajini Transilvaniji, zatražio je u govoru održanom u letnjoj školi u Banji Tušnad (Balvanjoš) da Budimpešta „izgradi sistem nacionalne saradnje tako da pruži protektorat Transilvaniji onako kako je to Austrija učinila sa Južnim Tirolom”.

Ova je izjava ocenjena u Bukureštu kao nova eskalacija secesionističkih nastojanja mađarskih političara u rumunskoj Transilvaniji, koji su najpre od zahteva za kulturnom autonomijom okruga sa većinskom mađarskom populacijom (okruzi Kovasna, Hargita i Mureš), potom za teritorijalno-administrativnom autonomijom, sada prešli otvoreno na zahtev da tradicionalno rumunska teritorija, poznata pod imenom Transilvanija (Erdelj), postane protektorat Budimpešte.

Episkop Tekeš, koji je aktivni političar i potpredsednik Evropskog parlamenta, gnevno je optužio rumunsku centralnu vlast za kolonijalne grehe.

„Mi Transilvanci siti smo toga što Bukurešt upravlja Transilvanijom kao nekom vrstom kolonije”, rekao je Tekeš uz prećutno odobravanje premijera Mađarske Orbana.

On je usput zatražio da mađarski heraldički stručnjaci što pre izrade autentičnu transilvanijsku zastavu koja bi se slobodno vijorila.

Letnja škola u transilvanijskoj banji Tušnad, na kojoj se jednom godišnje okupljaju mađarski autonomaši iz Rumunije, postala je već tradicionalno mesto za lansiranje svakojakih secesionističkih ideja i planova. Ovogodišnje letnje tečajeve pratilo je 350 „polaznika”, među kojima su se nalazili i gosti iz jedanaest država Evrope. Organizatori su saopštili medijima da su oni došli iz „Mađarske, Velike Britanije, Italije, Španije, Švajcarske, Finske, Poljske, Slovačke, Slovenije, Ukrajine i Vojvodine”.

Rumunske vlasti već godinama iritira činjenica da na tečajeve u Tušnad dolaze, bez ikakve zvanične najave i protokolarnih poziva, budimpeštanski poglavari, predsednici države i premijeri. Svojim izjavama oni se često grubo mešaju u rumunske unutrašnje stvari.

Ranije su povodom tog samovoljnog i neprijavljenog dolaska mađarskih državnih dostojanstvenika na rumunsku teritoriju izbijali pravi diplomatski skandali. Ali, otkako je i Rumunija postala članica EU, to se u Bukureštu guta kao nešto nužno i neizbežno kako se ne bi povredio „evropski duh”. Istina, i sada sevne poneka medijska varnica ili poleti neki prezreli paradajz na nezvane mađarske visoke goste, kao što se to pre neki dan desilo premijeru Orbanu u Tušnadu.

Braneći državni suverenitet svoje zemlje, rumunski premijer Viktor Ponta ocenio je da najnovije secesionističke izjave Tekeša, izrečene u prisustvu mađarskog premijera, „nisu samo uvredljive nego su i krivične i kao takve treba da budu sankcionisane i od strane predsednika Trajana Baseskua, ako bi Rumunija imala jednog pravog predsednika”.

Aluzija je vrlo jasna. Predsednik Basesku je često optuživan da „šuruje sa Mađarima” u očitoj nameri da privuče njihove glasove. Reč je o šest do sedam odsto biračkog tela. „Mađarski glasovi” su često bili odlučujući na rumunskim političkim terazijama. Prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva iz 2011. godine, mađarsko stanovništvo u Rumuniji broji oko 1.300.000 ljudi, što je za oko 200.000 manje nego pre deset godina.

Milan Petrović

(Politika)